Spanać - Kralj povrća

Ovo zeleno lisnato povrće znano nam je od detinjstva, a kojem ni Popaj nije odoleo. Osim što sadrži veliku količinu hranljivih i mineralnih materija, spanać je izuzetan prilog jelima ali i njihov sastojak. Pritom, ova veoma praktična i otporna namirnica ni u zamrznutom obliku ne gubi svoja pozitivna svojstva.

Spanać (Spinacia oleracea) je lisnato povrće koje je poteklo sa prostora Persije, Turkestana i Avganistana. U sedmom veku spanać kao dar kralja iz Nepala stiže u Kinu. Tri veka kasnije, pristiže i na tle Evrope, a potom i Amerike. Rečju – spanać u 11. veku osvaja svet! Na našim prostorima spanać dobro uspeva i u svežem stanju može da se nabavi tokom proleća, leta i jeseni. Zimi ga jedemo iz staklenika, a kao smrznutu namirnicu tokom cele godine.

Svež ili zamrznut
Spanać, iliti „kralj povrća“, sadrži pregršt hranljivih i mineralnih materija. Izvanredan je izvor vitamina C koji jača imunitet, i beta karotena (provitamina A) koji održava zdravlje kože i sluzokože. Za zadovoljenje dnevnih potreba organizma za ovim materijama, koje su inače i važni antioksidansi, dovoljna je šolja kuvanog spanaća na dan. Spanać je i dobar izvor folata i vitamina iz B grupe koji su blagotvorni za nervni sistem, sadrži i znatnu koncentraciju magnezijuma koji održava normalan nivo krvnog pritiska. Spanać treba jesti i zbog vitamina K, važnog saveznika u održavanju zdravlja kostiju. U sastav spanaća ulaze još i kalcijum, natrijum, fosfor, mangan, bakar, cink, jod i kobalt. Zbog zavidnog prisustva celuloze, spanać je dragocen za varenje i čišćenje organizma. Odlična zamena za svež spanać je spanać u zamrznutom obliku. Prednost ovog zelenog povrća je u tome što prilikom zamrzavanja ne gubi svoja blagotvorna svojstva u značajnijoj meri. Zamrznuti spanać se lako i brzo priprema, a istovremeno se postiže isti hranljivi učinak kao da je svež!

Zeleno, volim te zeleno
U gastronomiji spanać nalazi svoju široku primenu i danas je zahvaljujući modernim tehnologijama u proizvodnji prisutan u svim kuhinjama sveta. Od spanaća se pripremaju čorbe, variva, nadevi, umaci, pirei, pite. Najbolje se slaže sa kuvanim krompirom, a uz njega odlično idu i mlečni proizvodi poput raznih vrsta sireva, jogurta ili pavlake. Nutricionisti čak preporučuju upotrebu spanaća zajedno sa mlečnim proizvodima jer u suprotnom materije koje se nalaze u ovom zelenom povrću crpe kalcijum iz organizma. Spanać se dobro uklapa i sa mesom, ribom, korenastim povrćem i mahunarkama. Koristi se kod pripreme raznih vrsta testenine – rezanaca, lazanja i njoka, a služi i kao prirodna boja za makarone i druga testa. Izvrsno se slaže sa bešamel sosom, može da se doda u kajganu, sa malo parmezana, ili u omlet. Mlad spanać može da se jede kao salata, zbog obilja vitamina C, začinjen maslinovim uljem i sokom od limuna. Priprema spanaća nije zahtevna, ne traži puno vremena i posebno umeće. Karakteriše ga intenzivna zelena boja, a da bi se očuvala ova boja skuvani spanać treba preliti hladnom vodom.

Mit o gvožđu
Spanać je dugo smatran najboljim izvorom gvožđa. Prvu takvu tezu postavio je doktor E. Von Volf 1870. godine. Njegova računica je bila neproverena sve do 1973. godine, kada je otkriveno da je stvarna količina gvožđa u spanaću tek desetina od onog što je tvrdio. Ipak, spanać sadrži relativno veliku količinu gvožđa, ali u posebnom obliku koji se slabije apsorbuje u ljudskom organizmu. Namirnice kao što su pileća džigerica ili svinjsko meso sadrže mnogo veći udeo gvožđa. Međutim, ako se odlučite baš za spanać – savet je da ga konzumirate sa nekim citrusnim voćem (pomorandžom ili limunom), koji podstiču apsorpciju gvožđa u krvotok.

Preuzeto iz časopisa Gastromag Autor S.I.

Spisak tekstova